Хикматли Сузлар

  1. Хикматли Сузлар Афоризмлар
  2. Хикматли Сузлар Алишер Навоий
  3. Алишер Навоиининг Хикматли Сузлари

Отличная новость: 23 декабря ребята из Хора Турецкого придут в гости в офис OK Live и проведут большую прямую трансляцию! Пишите свои вопросы в комментариях в этому. Ибратли сузлар!!! 11 марта 2016285 просмотров. Видео группы ДАРДЛИ ҚАЛБЛАР НИДОСИ. Автор: ДАРДЛИ ҚАЛБЛАР НИДОСИ.

Севги шерлари ОНА хакида жудаям чиройли шеър (Абдурошид_Юсуф) Шерлар Хикматли сузлар. Хикматли сузлар киёсий шаклда.

Хикматли сузлар

Јллоҳ қалбингдадур Ҳиммату сахони каждан қидирма, јллоҳ қалбингдадур, ҳаждан қидирма. Ќима топсанг агар тилдан топарсан, јллоҳни қидирсанг дилдан топарсан. Имлигинг билдирар нарса тилингдур, јллоҳнинг Ґтирар жойи дилингдур.

Яхшию Ємонни тилдан топдилар, јллоҳни қидириб дилдан топдилар. Ћаҳмудхон ћј’ƒ”ћ P.S. Ћаҳмуд Ҳасаний домланинг қҐлларида таҳсил олиш каминага насиб бҐлган. Ћазкур имкони€тдан фойдаланган ҳолда шуни таъкидлайманки, мен јллоҳдан ушбу олим-шоир билан учрашдирганига мингдан минг шукрона айтаман. :iconwink: —частье Ц это не когда тебе не больно, а когда ты кого нибудь защищаешь от боли. Јнхель де уатье У¬авилонска€ блудницаФ.

¬ечно € говорю 'очень при€тно с вами познакомитс€', когда мне ничуть не при€тно. Ќо если хочешь жить с людьми, приходитс€ говорить вс€кое. —елинджер ƒж.ƒ. УЌад пропастью во ржиФ. ≈сть много путей преодолени€ опасностей, если человек хоть чтоЦто готов говорить и делать. —ократ.

Ћюди часто сами бывают причиною счасти€ или несчасти€. Јлександр —уворов. ¬ жизни есть две трагедии.

Ќдна Ц не добитьс€ исполнени€ своего самого сокровенного желани€. ¬тора€ Ц добитьс€. Ѕернард Ўоу. —амое важное Ч это то, что невидимо.

Ѕервый секрет »стинного —часть€ Ч сила отношени€ ћое счастье основано на моем отношении к жизни. Я настолько счастлив, насколько настроен на это мой разум.

— этого момента € начну настраивать свой разум на ощущение счасть€. ≈сли € буду наде€тьс€ на лучший результат, чаще всего € буду добиватьс€ его! —частье Ч это выбор, который € могу сделать в любое мгновение и в любом месте, повсюду. Ћожно найти такую точку зрени€, с которой каждое переживание будет иметь положительное значение. Ќачина€ с этой минуты, € буду искать во всем и в каждом что-то положительное. ¬ любой трудной или стрессовой ситуации следует задать себе три вопроса: „то в этой ситуации замечательно?

„то в ней могло бы быть замечательным? „то еще не совершенно? „то € могу сделать, чтобы исправить ситуацию и получить удовольствие от этого процесса?

«ерном »стинного —часть€ €вл€етс€ благодарность. — этого мгновени€ € буду искать то, за что могу быть благодарен. Ќесчастным или счастливым мен€ делают только мои мысли, а не внешние обсто€тельства. ”правл€€ своими мысл€ми, € управл€ю своим счастьем. Јдам ƒжекссон 'ƒес€ть секретов —часть€'. LUQMONI HAKIMDAN Luqmon hakimdan bir odam soТradi: Ч Ey, bilim bilan koТzlarni ravshan qilgan dono! Sen yashagan asrda ilm va bilimi senikiga barobar keladigan kishi yoТq edi.

Modomiki shunday ekan, bu qadar behisob ilm Ч donishni senga kim oТrgatdi? Bizga ham aytsang! Luqmoni hakim dedi: ЧMen donishmand kishilarga yaqinlashmadim, ya'ni men bilimni bilarmon kishilardan oТrganmadim. Men bilgan dunyo ilmlarining hammasini olimlardan emas, johil kishilardan oТrgandim. Ya'ni bilimsiz johil kishilar qanday yomon-nojoТya ishlarni qilgan boТlsa, men shularning aksini tutib, yomonlikdan omon qoldim. Jahonda jaholatni Ч bilimsizlikni oТziga kasb qilib olgan kishilarning ishini aksincha olib borgan odam yaxshi va bilimdon odam bo'la oladi.

’аЄт киприкдаги Єш мисол, уни безашга улгуриш керак. Ћаркеснинг хайрлашув хати ≈сли бы √осподь Ѕог на секунду забыл о том, что € тр€пична€ кукла, и даровал мне немного жизни, веро€тно, € не сказал бы всего, что думаю; € бы больше думал о том, что говорю. Я бы ценил вещи не по их стоимости, а по их значимости. Я бы спал меньше, мечтал больше, сознава€, что кажда€ минута с закрытыми глазами - это потер€ шестидес€ти секунд света. Я бы ходил, когда другие от этого воздерживаютс€, € бы просыпалс€, когда другие сп€т, € бы слушал, когда другие говор€т. » как бы € наслаждалс€ шоколадным мороженым!

≈сли бы √осподь дал мне немного жизни, € бы одевалс€ просто, поднималс€ с первым лучом солнца, обнажа€ не только тело, но и душу. Ѕоже мой, если бы у мен€ было еще немного времени, € заковал бы свою ненависть в лед и ждал, когда покажетс€ солнце. Я рисовал бы при звездах, как ¬ан √ог, мечтал, чита€ стихи Ѕенедет-ти, и песнь —ерра была бы моей лунной серенадой. Я омывал бы розы своими слезами, чтобы вкусить боль от их шипов и алый поцелуй их лепестков. Ѕоже мой, если бы у мен€ было немного жизни.

Хикматли Сузлар Афоризмлар

Я не пропустил бы дн€, чтобы не говорить любимым люд€м, что € их люблю. Я бы убеждал каждую женщину и каждого мужчину, что люблю их, € бы жил в любви с любовью. Я бы доказал люд€м, насколько они не правы, дума€, что когда они стареют, то перестают любить: напротив, они стареют потому, что перестают любить!

–ебенку € дал бы крыль€ и сам научил бы его летать. —тариков € бы научил тому, что смерть приходит не от старости, но от забвени€. Я ведь тоже многому научилс€ у вас, люди. Я узнал, что каждый хочет жить на вершине горы, не догадыва€сь, что истинное счастье ожидает его на спуске. Я пон€л, что, когда новорожденный впервые хватает отцовский палец крошечным кулачком, он хватает его навсегда.

Я пон€л, что человек имеет право взгл€нуть на другого сверху вниз лишь дл€ того, чтобы помочь ему встать на ноги. Я так многому научилс€ от вас, но, по правде говор€, от всего этого немного пользы, потому что, набив этим сундук, € умираю. Ёто прощальные слова мастера, который уже однажды подарил миру Ё“ќ: 'Ћюби так, как будто теб€ никогда не предавали. –аботай так, как будто тебе не нужны деньги. “анцуй так, как будто теб€ никто не видит. Ѕой так, как будто теб€ никто не слышит. ∆иви так, как будто живешь в раю.'

QARIYANING HADIYASI Qariya yigitning choТntagiga bir nimalarni solar ekan: - Baraka top, oТgТlim. Men kabi bir qariyani yangidan tugТilgandek xursand qilding. Shu kichik hadyamni ham olsang juda xursand qilarding. Yigitcha, bajargan ishini boshlamasdanoq nimalar amalga oshishini bilar edi. Yo`l chetida yig`lab turgan to`rt-besh yoshdagi bolakayni qayerdan kelganini surishtirib bo`lgach, taksiga o`tkazib uyiga eltib qo`ygandi. Ammo yigitcha, uyni topib kelganida balandparvoz umidlari chil-parchin bo`ldi. Yo`l bo`yi o`ylab kelgan katta hovuzli, o`zi boshqariladigan sputnik antennali villa o`rniga oldida bir kulbai vayrona turar edi.

Ustiga-ustak eshikni ham bolaning bobosi ochib, bolani topilganidan xursand holda yigitning cho`ntagiga bir nechta tanga solib qo`ygan edi. Yigitcha, qariya bilan suhbati davomida bolaning ota-onasi olamdan o`tganini bilib oldi. Qariyaning yig`layotganidan foydalanib, cho`ntagiga solingan tangalarni ushlab ko`rdi. Uch-to`rtta chaqa tanga, hattoki cho`ntagini ham to`ldirolmadi. Uyning ahvolidan esa qariyaning faqirligi bilinib turardi.

Lekin hech bo`lmasa, taksi pulini berolarmikin?! Yigitchaning oТzi kutgandek hadyaga ega bo`lish umidlari soТnib borardi. So`nggi chorasi Ц majburlab boТlsa-da bir gap uqtirib bo`lmaydigan qariya bilan yuzma-yuz o`tirib, unga bir dars berib qo`yish edi.

Va nihoyat yigitcha qariyaning yuziga tik qaradi va cho`ntagidagi tangalarni hovuchiga olib, bolakayning oyog`i ostiga otdi: - Borib o`zingga o`yichoq sotib ol, ukaginam, Ц dedi. Bu bilan qo`li ochiqlikni o`rganib olasan. Bolakay yerga egilib tangalarni to`play boshlaganida, yigitning ko`zlari qinidan chiqayozdi. ЕBolakayning jajji qoТlchalarida toТrt-beshta oltin tangalar yarqirar edi. УЄш совук кутбларни жиндай купрок иситгани билан харорати пасайиб колмайдиЕ „ирок тор кучанинг коронгу бурчакларини жиндай купрок Єритгани билан нури камайиб колмайди. Ќдам кунгли уксик бир бандага жиндай мехр бергани Ѕилан хаки кетмайдиЕ Е Ѕиз Ц Ђдонишмандларї гохо шундай оддий хакикатларни хам тушуниб етмаймиз.

Хикматли Сузлар Алишер Навоий

айси эшикни коксанг, эгасидан олдин ити чикиб келади. Изик, нахотки ит ќдамни ќдамдан курикласа?!. ’амма нарсага хайратлана-хайратлана бир хулосага келдим: €хши €шайман, деган одам хеч нимага хайрон колмаслиги керак экан. ”ткир ’ошимов. ”лим шундай мехмонки, баъзан иззатини билмай бемахал ташриф буюради. Ўамол эхтиросини жиловлай олмаса, буронга айланади. Ќламонга рахнамо булгандан кура, халкдан калтак еган афзал.

Ѕода кутарган тузон хам куЄшни тусмокчи булади. “утунга су€нма.

” балик каби окимга карши сузмайди. УЄшнинг бир бутун хакикат эканлигига унинг юзидаги доглар монелик килмайди. ®лгондан кура хакикатнинг курбони купрок. ’акдан кечганнинг хакикати йук. Узига мил ортилган хар бир одам ƒемокрит Єки —укрот була олмайди. Ƒоно шунчалик узок сукут сакладики, нодон гапиравериб холдан тойиди. ¬икор ¬икор деб кибр ва гурурдан, манманликдан уз нафсини сакламакни айтилур.

¬икор шаръ ва хикмат юзасидан инсон учун энг керакли хулкларнинг биридур. ¬икорсиз одам эътиборсиз бойга, кибрли киши иллатлик факирга ухшайдур. ’ар кимнинг кадр ва эътибори нафсининг викори ила улчанадур. ¬укур кишилар кибр ва гурурга асло €кин юрмаслар. „унки гурур, манманлик, такаббурлик кишини хор, халк орасида беэътибор килур, хар канча илм ва давлат сохиби булса хам, бир пулча кадр ва киймати булмас.

'ћани билурсанми? Ћундай килурман, ундай саховат килурман',-деб узини-узи мактамоклик, риЄкорлик, зур айб ва викорсизликдур. ¬икор одамгарчиликнинг мадори, ифтихори, инсони€тнинг хомийи эътиборидур.

Хикматли

Ћекин '¬икорнинг хакикий даражасига етмак учун илм ва маърифат лозимдур',-демишлар. Јбдулла јвлонийнинг '“уркий гулистон Єхуд ахлок' китобидан. ‘ожиамиз јрмани: -—изга ким керак, азизим? ' оровул ѕетрос€н' дейсизми? ” коровул эмас, академик! Донишманд одам!

Хикматли

Ёринг, уйини курсатаман. Якинда икки каватли уй солди, азамат! √уржи(грузин): - имни сура€псиз, батано? 'Ётикдуз, ѕанжикидзе?' ” этикдуз эмас, академик! Ѕунака донишманд одам юз йилда бир марта тугилади! Ёринг, дачасига олиб бориб ку€ман.

”ч каватли дача кур€пти, азамат! ”збек: - Ќима? 'јкадемик јлижонип?' ’еч канака академик эмас! Оровулчалик саводи йук! Гирт ахмок одам. ”рикзорда дангиллама иморат сола€пти.

Ўунча пулни каЄкдан олади? Мен хеч канака јлижонип-палижонипни танимайман! ”ткир ’ошимов. UlugТlarimizdan biridan soТradilar: УOdam bolasining qancha aybi bor ekan?Ф. Ul zot javob berdi: УSanab sanogТiga yetib boТlmaydi. Biroq insonda bir xislat borki, u kishining hamma aybini berkitib turadi. U Ц tilni tiyishdir.Ф UlugТlar oТgitidan Sukut insonning eng harir libosidir.

Алишер Навоиининг Хикматли Сузлари

Трейнер для tdu 2 v086 build 7. Umar ibn Xattob Kitob Ц mashgТullik paytingda oТzi soТz boshlamaydigan, ish vaqtingda chaqirmaydigan suhbatdoshdir. Unga chiroyli koТrinishing shart emas. Kitob Ц senga laganbardorlik qilmaydigan oТrtoq, seni aldamaydigan doТst, malol kelmaydigan yoТldosh va tahqirlamaydigan nasihatgoТydir. Ahmad ibn Ismoil.